„Kad sam gledala prvu sezonu 2008. godine, rekla sam da ću ja jednog dana biti u Survivoru. Sada su se otvorili uslovi za to. Od malena sam u sportu, trenirala sam plivanje, odbojku, pa sam prešla u teretanu. Svjesna sam da je tamo divljina, da nema hrane, ne plašim se šta će me dočekati. Volim da kampujem, volim avanture. Idem na planine, šume… Imam strah od visine…“Ana priznaje da ima specifične sitnice koje je nerviraju:

„Mnogo mi smeta smrad drugih ljudi, imam osetljiv nos, ali to ne pokazujem – nema smisla.“

Što se izazova tiče, Ana se oseća spremnom, iako zna da će joj možda najteže pasti odvojenost od porodice i dugogodišnjeg partnera.

„Trenutno me ništa ne plaši, možda samo hladnoća. Nisam navikla da se ne čujem sa porodicom i momkom, možda će mi to biti problem. U vezi sam skoro 11 godina, od druge godine srednje škole. On trenira u teretani kao i ja, zna da mi je ovo velika želja i podržava me. Počinjemo zajednički život sada. Jedan dio porodice me ne podržava – otac i majka su protiv toga zbog straha jer se nećemo čuti, ali bitno je da me momak podržava i da ja samu sebe podržavam.“